LINO I PRIJATELJI IGRAJU SKRIVAČA

U studenom se sunce sve češće skriva iza oblaka, pa je tako posljednjih nekoliko dana često padala kiša. Ipak, danas je bilo vedro. Lino je sjedio za stolom i završavao domaću zadaću. Kad je napisao posljednju rečenicu, zadovoljno je spustio olovku i pogledao kroz prozor. Sunce je obasjavalo krošnje u dvorištu, a Lino je poželio otići u avanturu.

– Dan je savršen za igru u parku – rekao je sam sebi – Ali koga da zovem?

Nakon par trenutaka, Lino se dosjetio: Jaro, Zizi i Lada danas zajedno uče za ispit. Možda su već gotovi! Odlučio je prošetati par ulica do Zizine kuće i provjeriti. Putem je smišljao igre koje bi mogli igrati:

– Možda gumi-gumi? – promrmljao je – Ili nogomet? Ma ne, imam još bolju ideju!

Zadovoljno se nasmiješio sam sebi i ubrzao korak. Kad je stigao, glasno je pokucao na vrata. Zizi je otvorila i veselo ga pozdravila:

– Lino! Otkud ti ovdje?

– Došao sam vidjeti jeste li raspoloženi za igru u parku – odgovorio je Lino s osmijehom.

– Upravo smo završili s učenjem i jedemo užinu – kroz smijeh je rekla Zizi – Znam da ćeš i ti ogladnjeti kad čuješ što jedemo!

– Onda su sigurno Lino Pillows nougat ili Lino Honey rings žitarice! – uzbuđeno je rekao Lino.

Tada se iz blagovaonice začuo Jarov glas:

– Ups, nema više Pillowsa! Sve sam pojeo!

– Neću se žaliti ni na Honey ringse! – doviknuo mu je Lino, a svi su se nasmijali.

Dok su zadovoljno jeli užinu, Lino je prijateljima rekao što je smislio:

– Dugo nismo igrali jednu jaaako zabavnu igru: skrivača! – odgovorio je Lino.

Svima se ideja jako svidjela, pa su se brzo spremili i krenuli prema obližnjem parku. Putem su sreli Prugu koji se odmah pridružio:

– Znate da ja ne propuštam skrivača – ponosno je rekao Pruga.

– Onda možeš biti prvi koji žmiri! – rekao je Jaro i ostali su se složili.

– Dogovoreno! – odlučno je odgovorio Pruga – Svi ste gotovi!

U parku su odabrali najveće stablo kao pik, a Pruga je stao pored njega, zatvorio oči i krenuo polagano brojati…

– Tko se nije skrio, magarac je bio! Ja idem! – uzviknuo je nakon brojanja i zaputio se u potragu za skrivačima.

Svi su se razbježali po parku. Jaro se sakrio iza tobogana, Lada se zavukla u drvenu kućicu, Zizi je bila u velikom grmlju, a Lino je brzo otrčao iza staroga kamenog zidića.

– Znam da ste negdje blizu! – viknuo je Pruga dok je pažljivo gledao oko sebe.

Odjednom su se začuli brzi koraci. Kad se Pruga okrenuo, vidio je Jaru kako juri prema stablu. Utrka je bila napeta, ali Pruga je ipak bio brži:

– Pik-spas za Jaru! – ponosno je uzviknuo Pruga.

Pruga je nastavio tražiti ostale, a uskoro je čuo prigušeni smijeh iz drvene kućice. Pažljivo se došuljao do kućice i provjerio tko je unutra:

– Našao sam Ladu! – na sav glas je viknuo Pruga i potrčao prema stablu – Imam te!

Lada je trčala najbrže što je mogla, ali Pruga je ipak prije stigao do pika.

– Mislila sam da me nećeš tako brzo naći – nasmijala se Lada.

– Ja sam majstor igre skrivača – rekao je Pruga i zauzeo ozbiljnu pozu dok se Lada nastavila smijati.

Zizi je iskoristila priliku i tiho se prišuljala stablu dok Pruga nije gledao.

– Pik-spas za meneee! – uzviknula je i upitala – Jesam li pobijedila?!

– Još moram pronaći Lina – odlučno je odgovorio Pruga.

Taman kad je to rekao, Lino je skočio preko zidića i potrčao brzinom munje. Ipak, Pruga ga je na vrijeme vidio:

– Pik-spas za Lina! – viknuo je Pruga.

– Bravo, Zizi! – ponosno je rekla Lada. Zizi se kroz smijeh naklonila i zahvalila.

– Odlično si igrala, Zizi – izjavio je Pruga – Ali idući put ipak ja pobjeđujem!

– To ćemo još vidjeti – nasmijala se Zizi i dala mu pet.

Na putu kući, dok su grickali mandarine, Jaro je rekao:

– S vama su čak i jesenski dani zabavni kao i praznici!

– Slažem se – odgovorio je Lino – Uz dobre prijatelje svaki dan je za pamćenje!