Blog jedne mame - Ja nemam mačku - mačka ima mene

Parkiram u dvorište i prvo što ugledam je moj razrovan cvjetnjak.

U kući me dočeka rasuta zemlja oko tegli za cvijeće.

Izgleda kao nešto što bi potencijalno napravila mačka. Ali ja nemam mačku.

Oduvijek sam više bila “dog – person”.

Ne bi bilo prvi put da je Nina pronašla mačku u dvorištu i odlučila je zadržati. Srećom, do sad je to uvijek bila neka poznata, susjedna mačka koja bi nakon nekoliko tretmana maženja otišla u svoj dom par kuća dalje.

Dlake na rukohvatu kauča i otisak blatnjavih šapica na parketu. Dobro da nije obrnuto, pomislim. Izgleda da imamo mačku.

Niiiiinaaaaa – povičem u nadi da ću dobiti objašnjenje zašto skriva mačku u kući.

Sjuri se niz stepenice s lutkom u rukama – došla siiiiii

Naravno da sam došla. Postoji li razlog zašto ne bih došla? – pitala sam

Danijel mi je rekao da si otišla kupiti Lino gris za večeru….

Jesam i vratila sam se – gledala sam ju polu škiljeći u nadi da će pokleknuti pred mojim pogledom i priznati da imamo skrivenu mačku

Doooobroooo, idem se igrati u sobu

U sobu hm? Zašto baš u sobu? Nešto zanimljivo imaš tamo? – trudila sam se

Da. Igračke? – zbunjeno me gledala i otišla se u sobu igrati.

Otvorila sam odškrinuta vrata spremišta i posegnula za metlom da počistim nastali nered i u kutiji ugledala “The zlo”. Malo, crno, preduće klupko koje me zbunjeno gledalo svojim velikim očima. Znala sam! Ninuška mi duguje objašnjenje.

Niiiiiinaaaaa, molim te siđi na trenutak – viknula sam u smjeru stepenica

Koračajući s noge na nogu, vjerojatno svjesna da sam pronašla skrivenu mačku, pojavi se preda mnom.

Nina, pogledaj molim te u ovu kutiju – kažem joj pokazujući rukom, očekujući pokorno “ups, našla si ju”. Umjesto toga, dočekam larvu oduševljenja.

Imamo mačku! Crnu! Zvat ću ju Bezubica! Tako se zove zmaj iz crtića “Kako istrenirati zmaja”. Ali ne moraš se bojati, mama, mačke ne rigaju vatru. Znaš, ti si najbolja mama na svijetu!

Niti moj ljubljeni Di Caprio ne bi ovo mogao ovako uvjerljivo odglumiti. Ninuška stvarno nije znala za mačku.

Ne možemo imati mačku. Ja sam “dog-person”. Što da radim s mačkom? Misli su se rojile u mojoj glavi. Ja ne želim mačku. Ne možemo joj dati ime jer je to onda naša mačka. Ja nemam mačku – ponavljala sam u sebi i sjela da se saberem.

Crno klupko je iskočilo iz kutije i sjelo mi u krilo.

Bezubica se kratko utapkavala na meni i počela presti dok me gledala svojim velikim očima.

Ja nemam mačku – mačka ima mene.

Voli vas J.